Advertisement
Published: March 4th 2008
Stizemo u Agru veoma, veoma rano. 3 je sata ujutru. Ali to nije slucajno, Taj se mora overiti uz izlazak sunaca. To je sve sto ocekujemo od Agre, a i neocekujemo mnogo, iako smo svesni da ce nas ovaj izlet kostati vise nego bilo sta u Indiji, ali to je pak novo svetsko cudo. Po mrklom mraku prelazimo desetak kilometara sami sa rancima i sa tek ponekim najupornijim riksa vozacem koji bi opet izvisio. Nismo nista ni jeli, jadno spavali stizemo pred ulaznu kapiju, kad tamo ekipa.., cuvari i Izraelac etuzijasta. Ubismo sa njim taj sat sto smo dosli ranije, kad otvaraju se vrata. Au.., sjajno. Izmaglica i u njoj poluprovidan, nestvaran dvorac koji kao da lebdi malo iznad tla. Vredelo je, prevazislo ocekivanja. Jedna gradjevina i bezbroj turista, blicevi. Sada je vec dan i resili smo da mu pridjemo i svakim korakom pomalo gubi svoju car i postaje sve realniji. Kao i kod bilo kog drugog mesta koji nas odusevi, nalazimo odlicno mesto za par minuta capoeire. Posle cetri sata provedena u kompleksu, kao iz sna, iz totalnog mira, vracamo se u realnost, buka, dza-bu...
Sta nam se desava. Mislili smo da vremenom se navikavamo na sve, ucimo, ali nasuprot
sve teze izlazim na kraj sa prljavstinom, dosadnim indijcima i sto mi najvise smeta, bukom. Da li je to samo Agra, odvratan industrijski grad, ili kontrast posle fenomenalnog Poskara i Udaipura, ali jedva cekam Himalaje. Napravili smo jednu grasku, sve smo trebali kontra marsutu, pa da zavrsimo na Goi i opustimo se od ludnice velikih gradova.
Advertisement
Tot: 0.092s; Tpl: 0.01s; cc: 7; qc: 45; dbt: 0.0425s; 1; m:domysql w:travelblog (10.17.0.13); sld: 1;
; mem: 1.1mb
Aleksandar
non-member comment
VRH
Pozdrav Dule, nemam reci, stvarno ovaj blog izgelda kao profi putopis o Indiji. Necu da duzim, samo da vas pozdravim, i vidi za brata jednu tu cigaricu sacuvaj. POZDRAV!!!