Kroz Brisel za 5 dana

---

Cim ugledas malo trosnije kucice sa zardjalim satelitskim antenama, porazbijano ulicno osvetljenje, grafite na zidovima, skontas da si u drugoj zemlji, iako nema table, niti granice na kojoj to pise. Belgija. Slicno ko Holandija, samo opustenije. Prljavije, neorganizovanije, ali nama pribliznije. Aljkavost koja prija, kontrasti na koje smo navikli, smek koji skontas na prvi pogled. Na jednoj strani se nesto rusi, na drugoj gradi, na trecoj ti zastaje dah. A onda nikako da se nadises. Svih pet dana. Pa tako ne jedes, ne spavas, ne prestajes da pricas, slusas i osecas... Potpuno neocekivano. A zvuci tako bezveze. Brisel. Grad ciji je simbol decak koji piski. Zovu ga Maneken Pis, neobicno je malen, a opet atrakcija, slatko simpatican, a ipak dovoljno obican da se svi na njega loze. Tako mozes da ga vidis na svim mogucim suvenirima, razglednicama, majicama, otvaracima za flase, stavljaju ga na sve i svasta, salivaju od cokolade. U svim bojama, velicinama i ukusima. Jer, cokolada je na sve strane. U celofanu, u kutijama, preko toplih wafla... Njih takodje ima sa svim mogucim dodacima, od sitnog secera do preliva od jagoda ili na primer, sladoleda. Sirok izbor na sve strane, osim u hostelu, koji ti nudi Bibliju u svakoj sobi. Ali ti i tu napravis izbor pa zapalis u kafic sa 2004 vrste piva... Delirium tremens. Ginisov rekorder u ponudi piva. Narednih dana se odatle ne vadis uzivajuci u degustaciji, originalnom belgijskom drustvu i iskrenom smehu, a ipak ne prospustis priliku da probas i gotika apsinth u baru preko puta, igranje po stolovima par ulica dalje, kao i svanuce na glavnom trgu. Sa ukusom piva od visnje u ustima, po planu i programu, obilazis evropske institucije sa naporom slusajuci predavanja sa ocima na pola koplja, nalivas se kafama, a posle dva dana ti sve to postane normalno. Na lepe stvari se covek brzo navikne. Na elegantna odela, rucak u Evropskoj komisiji, upoznavanje sa kolegama dopisnicima, razgledanje grada, izlete... Do Atomijuma, Briza, ulice evropskih institucija. Jer, proslava Dana Evrope nije samo izlet. Praznik, promocija, vasar, performans, all included. And full time job. Toliko full da stignes sve da obidjes. Na listi prioriteta opredelis se za Komisiju i Parlament, nacekas u redu, nagrabis reznoraznih materijala, nagledas programa, okilavis noseci kesetine kroz ceo grad i budes toliko mrtav da ne odes na besplatan koncert istim povodom. Mada, zato narednog dana skupis snage za Briz, takozvanu Severnu Veneciju, gradic koji izgledom podseca na Amsterdam, dusom na Brisel, a romantikom na tebe samu. Znaci, prelepo mestasce sa gomilom kanalica, niskih kucica kao za patuljke, konja, cveca i turista. I manijaka koji bi sve da vide za jedan dan. Nije nemoguce, ali je fizicki neizdrzivo. Kao i peto preseljenje sa gomiletinom torbi, mada ovoga puta sa toplinom oko srca...

---