Tilburg trening

---

Ponovo Holandija. Tilburg. Stambena selendra bez zive duse na ulici. Takozvani grad za studente, a zapravo monotona smena kuca i ulica, drvoreda i udesenih dvorista. Nema guzve, nema buke, idealno za zivot u kasnim sedamdesetim. Za neke cak ni tad. Fakultet za novinare, na pola sata brzog hoda od hotela, opremljen bolje nego nase tv stanice, pruza studentima sve na sta obicni smrtnici, poput nas, nisu navikli. Milijardu racunara, radio studio, tv studio, bog te pita koliko kamera, profesorskih saveta, a samo malo teorije. Sve ostalo je, naravno, praksa. Sto bi jedna koleginica rekla, uzmes mikrofon i teraj... Ucis kako da vozis bicikl, kako kaze jedan ovdasnji profesor. Jer, nastavlja isti, biti novinar znaci zonglirati sa sest loptica. Neko ko je prvi put na cetvrtoj godini faksa seo u tv studio da napravi intervju, vise podseca na klovna, ali iz kakvog cirkusa dolazimo, nije ni cudo. Njihovi studenti istu stvar rade jos na prvoj godini, a dok stignu do cetvrte iza njih je karijera, koju mi u najboljem slucaju mozemo da ocekujemo tek u narednih 5,6 godina. Ne bih to nazvala standardom, vise preuzimanjem stvari u svoje ruke. Jednostavno osluskivanje potreba, realizovanje ideja, trcanje na duge staze. Maraton za koji mi nemamo djonove, a kamoli kondicije. A brzo bismo je stekli. Pitam se gde bi nam tada kraj bio...

---