Ponovo Holandija. Tilburg. Stambena selendra bez zive duse na ulici. Takozvani grad za studente, a zapravo monotona smena kuca i ulica, drvoreda i udesenih dvorista. Nema guzve, nema buke, idealno za zivot u kasnim sedamdesetim. Za neke cak ni tad. Fakultet za novinare, na pola sata brzog hoda od hotela, opremljen bolje nego nase tv stanice, pruza studentima sve na sta obicni smrtnici, poput nas, nisu navikli. Milijardu racunara, radio studio, tv studio, bog te pita koliko kamera, profesorskih saveta, a samo malo teorije. Sve ostalo je, naravno, praksa. Sto bi jedna koleginica rekla, uzmes mik [View Full Entry]

---

---

Cim ugledas malo trosnije kucice sa zardjalim satelitskim antenama, porazbijano ulicno osvetljenje, grafite na zidovima, skontas da si u drugoj zemlji, iako nema table, niti granice na kojoj to pise. Belgija. Slicno ko Holandija, samo opustenije. Prljavije, neorganizovanije, ali nama pribliznije. Aljkavost koja prija, kontrasti na koje smo navikli, smek koji skontas na prvi pogled. Na jednoj strani se nesto rusi, na drugoj gradi, na trecoj ti zastaje dah. A onda nikako da se nadises. Svih pet dana. Pa tako ne jedes, ne spavas, ne prestajes da pricas, slusas i osecas... Potpuno neocekivano. A z [View Full Entry]

---

---

Treca selidba po redu, najtraumaticnija do sad. Iz jednog voza u drugi, iz jednog vagona u onaj koji nastavlja za Mastriht. Jer, ne postoji direktna linija. Niti neko ko ce o tome da te obavesti. Dezorganizacija koja funkcionise! Kako, pojma nemamo. Jer, nista se ne podrazumeva. Vozovi krenu u jedan grad, zavrse u drugom, radnje danas rade do 6, sutra do 8, prekosutra uopste ne rade, nista se ne podrazumeva. Naravoucenije - za sve pitaj triput. Po treci put ponovo trazi taxi da preveze cergu od milion kofera, snalazi se na karti, potrefi ulicu, prenesi prnje, poljubi vrata. Umalo. Ko na [View Full Entry]

---

---

Opet kecom, samo na drugu stranu... Da vidimo ono sto je Vermer pre koliko godina... Ocekujemo jezerce, ali njega nema. Docekuju nas minijature. Mali kanal, jos manji mostic, pa ogroman trg. I na njemu katedrala. Kraljevski mauzolej sa tornjem na vrhu. I prelep pogled na ceo grad. Bogata istorijska prica pretocena u zidine. Pijaca antikviteta u ulicici pored. Najlepsi nacin da se provede jedno prepodne. [View Full Entry]

---

---

Jedino sto valja u Hagu jeste plaza. Sednes u tramvaj 1 i pravac - Sheveningen. I odjednom potpuno drugaciji grad. Lepsi zvuk, topliji vazduh, zivlja atmosfera. Apsolutni kontrast u odnosu na centar u kom nema zive duse. Voda, pesak i mir. A plaza kao iz americkih filmova, bez Mica Bjukenona, naravno. Ali sa gomilom ljudi, zaljubljenih parova, dece... Cini se da je to jedino mesto gde svi ljudi dolaze. Jedino normalno u celom gradu, koji je nevidjeno depresivan. I gde svaki drugi covek zna ponesto na srpskom. Cudno, ali istinito. Ruku na srce, vredi videti i muzej Mauricijus, gde se nalaze [View Full Entry]

---

---

Narandzasta zurka pocela je jos u sredu uvece, gomila ljudi obucenih u boje holandske zastave preplavila je nas hostel kasno popodne, na ulicama su montirali bine, postavili najbolje ponude piva, standove s hranom i balone. Praznik se osecao u vazduhu. Bez ijednog narandzastog detalja izasli smo na ulice oko 23h... Guzva, stejdzevi, luna park. Vasar ko vasar. A sutradan... Ustale pre zore, pa posle dorucka pravac... Amsterdam! Gde drugo, nego u carstvo slobode i najboljeg provoda. Po prvi put kolko smo ovde voz kasni. Zbog milijarde ljudi u njemu, naravno. Urlaju, piju, raduju se. Na stanic [View Full Entry]

---

---

Nasa poseta Tribunalu je okoncana. Posle celodnevnih predavanja, slusanja sudjenja, pisanja izvestaja i kafe s Bramercom, lakse se dise... Sad sledi zurka! Sirom Holandije proslavlja se Queen's day, kraljicin rodjendan. Na trgu pored biblioteke vec grmi stejdz, saobracaj je skoro blokiran, mladi se krecu ka Amsterdamu. Mi cemo takodje. Cim se naspavamo. Kazu da zurka pocinje jos veceras i traje do jutra i celo sutra. Gradovi su okiceni narandzastim motivima, po centru su luna parkovi, u vazduhu praznik! Bas se radujem. Naravno belezim, upijam, pisem... [View Full Entry]

---

---

Preselili se u Hag. Pali s konja na magarca. Dobili bolji smestaj, bolju hranu i super program, ali i svaki dan po neku novu cimerku. Apsolutno razocarani gradom. Arhitekturom, ljudima, nacinom zivota. Sve je sterilno, sve gluvo, sve mrtvacki hladno. Setnja ulicama izaziva jezu, nigde zive duse, nigde nijednog bicikliste, automobili pice 300 na sat, Crnci te guraju laktovima, pijanice ti dobacuju, beskucnici prose, hocu nazad kuci...u Amsterdam... Hocu onu slobodu, prelepe kanale, opustene ljude, lude bicikliste i najlepsi osmeh u ogledalu. Ovde mi nesto oduzima vazduh, suzava pogled, isisava [View Full Entry]

---

---

Dve mlade studentkinje u ulici Crvenih fenjera... Ruka pod rukom, diktafon u rukavu. Same. Znatizeljne, odvazne, zeljne. Razgledamo izloge kao u popodnevnoj setnji. Devojke nam se smeskaju, cude, a nesto sto lici na vostanu figuru, lutku, na musko i zensko istovremeno, pokazuje nam da brisemo, jer cemo joj rasterati musterije. Lutka, ukocene zenske face, a muskih crta lica, sve vreme blene u ogledalo, neprestano praveci isti osmeh. Iznad nje, pozamasna, becava crnka, obe bez interesanata. Naduvani, jedva punoletni klinci tvrde da su obe muskarci. Odlazimo u ulicu gde su sve takve/takvi. Iskola [View Full Entry]

---

---

Posetili muzej Van Goga. Na 3 sprata, uz klavirsku pratnju i multimedijalnu prezentaciju na vise jezika. Fenomenalno osmisljeno i detaljno realizovano. Nisam znala da su cuveni "suncokreti" nastali tako sto je Van Gog zeleo da uredi sobu u kojoj ce ugostiti svog prijatelja Gogena. Nije li to romanticno? Uz silne zanimacije i dobro opremljen shop, isterase nas odande oko 22 h, pred samo zatvaranje. U subotu su domacice poranile na pijacu, ogromnu ulicu prepunu tezgi, raznovrsne robe (najvise tekstilne), voca, povrca, rucno cedjenih sokova i sl. Vratile se punih kesa, laksih novcanika i siro [View Full Entry]

---

---