Queen's day-the best day ever

---

Narandzasta zurka pocela je jos u sredu uvece, gomila ljudi obucenih u boje holandske zastave preplavila je nas hostel kasno popodne, na ulicama su montirali bine, postavili najbolje ponude piva, standove s hranom i balone. Praznik se osecao u vazduhu. Bez ijednog narandzastog detalja izasli smo na ulice oko 23h... Guzva, stejdzevi, luna park. Vasar ko vasar.
A sutradan...
Ustale pre zore, pa posle dorucka pravac... Amsterdam! Gde drugo, nego u carstvo slobode i najboljeg provoda. Po prvi put kolko smo ovde voz kasni. Zbog milijarde ljudi u njemu, naravno. Urlaju, piju, raduju se. Na stanici, posle dovikivanja sa jedne platforme na drugu, narandazasta reka buja ka centru grada. Preplavlja ulice, trgove i kofishopove. Vatrene perike, havajske ogrlice, odela za komunalce, kombinezoni, hulahop, majice, trepavice. Sve narandazsto. I sto ludje to bolje. Brze bolje snabdevamo se i mi ogrlicama, pa uz Heineken do centra. Usput zastajemo kod svake tezge, smaramo maskirane ljude, provociramo pitanjima, slikamo radi uspomene. Kupujem narandzastu kosu, ogrlicu vezujem oko noge. Raspitujemo se gde je najbolja zurka i krecemo ka Rembrant pleinu, nasem starom komsiluku. Ulicica okicena troglastim zastavama, po prvi put pijani maloletnici skacu na zidu, ostatak se ljulja uz latino americke zvuke. Njisemo se, mrdamo, smejemo. A onda otkrivamo jos bolji stejzd - Radio NL. I Miroslava Ilica na holandski nacin. U belom odelu, sa narandzastom kravatom, zvezda sedamdesetih dize publiku na noge. Oni pevaju, mi podviskujemo. Posle skoknemo do kanala da predahnemo, kad tamo, zurka na vodi. Brod za brodicem, camac za camcicem, pa u ritmu muzike niz kanal. Piju, duvaju, prkose nama smrtnicima koji namamo ni slauf. A ipak nam lepo da ih posmatramo. Dok se nacisto ne smorimo i ne odemo da trgujemo na malo. Postoji obicaj da ljudi na Queen's day, iz kuce iznose sve stvari koje ne koriste i prodaju ih za sitne pare, cisto radi fore. Tako se za sicu moze naci skupocena garderoba, slike, ramovi, lampe, slicice fudbalera, plasticno cvece, razne dzidzabidze. A kad se prodavci smore, sva ta roba ostaje na ulici za dz. Pijani je raznose, duhoviti bacaju na ljude na brodovima, znatizeljni preturaju, jadni komunalci ce sve to da pociste. Kao i gomile smeca koja je ostala za svima nama. Vise djubreta nisam videla ni na deponiji u Vinci. A lepsu sliku verovatno nikad u zivotu. Nikad vise osmeha, maste i kreativnosti. Slobode obojene vatrom. Ljudi ofarbanih radoscu. Lica okupanih zivotom. Zivela kraljica jos hiljadu leta!

---