Advertisement
Published: April 27th 2009
Preselili se u Hag. Pali s konja na magarca. Dobili bolji smestaj, bolju hranu i super program, ali i svaki dan po neku novu cimerku. Apsolutno razocarani gradom. Arhitekturom, ljudima, nacinom zivota. Sve je sterilno, sve gluvo, sve mrtvacki hladno. Setnja ulicama izaziva jezu, nigde zive duse, nigde nijednog bicikliste, automobili pice 300 na sat, Crnci te guraju laktovima, pijanice ti dobacuju, beskucnici prose, hocu nazad kuci...u Amsterdam... Hocu onu slobodu, prelepe kanale, opustene ljude, lude bicikliste i najlepsi osmeh u ogledalu. Ovde mi nesto oduzima vazduh, suzava pogled, isisava dusu.
Jedino sto je vredelo je Tribunal. Razgovor s portparolkama, rucak za stolom pored Bramercovog, odlazak u sudnicu. Privilegovan osecaj neceg zaista posebnog. Sutra nas ceka isto, Bramerc uzivo i hard work ceo dan. Sa najvecom mogucom koncentracijom i ne zanemarljivom lakocom zadovoljstva...
Advertisement
Tot: 0.058s; Tpl: 0.01s; cc: 8; qc: 44; dbt: 0.0359s; 1; m:domysql w:travelblog (10.17.0.13); sld: 1;
; mem: 1.1mb
