Maastricht

---

Treca selidba po redu, najtraumaticnija do sad. Iz jednog voza u drugi, iz jednog vagona u onaj koji nastavlja za Mastriht. Jer, ne postoji direktna linija. Niti neko ko ce o tome da te obavesti. Dezorganizacija koja funkcionise! Kako, pojma nemamo. Jer, nista se ne podrazumeva. Vozovi krenu u jedan grad, zavrse u drugom, radnje danas rade do 6, sutra do 8, prekosutra uopste ne rade, nista se ne podrazumeva. Naravoucenije - za sve pitaj triput.
Po treci put ponovo trazi taxi da preveze cergu od milion kofera, snalazi se na karti, potrefi ulicu, prenesi prnje, poljubi vrata. Umalo. Ko na filmu, pred vratima poruka, u kaficu preko puta koverat za nas. Kljucevi od sobe. Zbunjene i mrtve umorne, jedva se dovlacimo do drugog sprata, gde nas docekuje prostrana soba, zajednicko kupatilo, plazma tv i adsl internet. Reanimacija uspela, zivot ponovo pocinje. Na ulicama, za promenu, gomila ljudi. Mladih. Prepuni kafici, glasna muzika, romanticne svece na stolovima, vise nego ukusna vecera. Atmosfera morska. Ko da smo dosli u Budvu. Ulice uske, kaldrma, visoke kuce, romantika. Uspavana shopping zona... koja ozivljava svake prve nedelje u mesecu, verovali ili ne... Pravila su pravila. Slepo se pokoravamo. Istrazujemo grad, otkrivamo tvrdjavu, mnogo zelenila i zoo vrt na otvorenom. Sve je na 3 minuta hoda, sve blizu, sve savrseno skladno. Sem vremena, koje se menja na svakih 15 minuta. Dozivevsi sva 4 godisnja doba, dan zavrsavamo uz casu vina, solju tople cokolade i vreo tus.

---