Vremenom ulazimo u dobru formu, ranci postaju laksi i vise nisu problem, i prelazimo ono za sta nam je trebalo ceo dan za duplo manje vremena. A i poceli smo da ustajemo rano, iako je to prilicno surovo jer je ujutru bas hladno, i samim tim poceli da srecemo mnogo vise ostalih hodocasnika koji svi imaju ozbiljan pristup i krecu po mraku i onda jure da bi se vec smestili negde oko 14h u ta specijalna prenocista koja kostaju neku bagatelu, oko 4-5eura, a mora da se stigne rano jer svake godine se skoro duplira broj hodocasnika a kapiciteti su manje vise isti tako da se brzo napune. I tako i mi jednom stizemo na vreme i ulazimo u ogromni dorm u jednom manastiru. Svuda vrvi od ljudi, stalno dolaze novi ali nema vise metsa, svi ... read more

Ovde vec ima mnogo vise hodocasnika i to nas raduje jer nismo bas imali neki socijalni zivot. Ali ovi su u glavnom spanci koji bas ne zanju ni rec engleskog. Ali sve jedno, mi smo se uortacili sa nekim propalicama, totalnim raspadima, s kojima smo se nakako sporazumevali, ili bar mislim da jesmo, poklonise nam stap i pozvase nas kod njih u komunu neku gajbu u koju su provalili pre 5 godina. Ali posto je to 40 km van naseg puta ne verujem da cemo svracati. Posto je kasno nalazimo opet neku plazu i uzivamo tu u potpunoj samoci i zvuku talas koji se razbijaju o 100m viskoe klifove. Zbog velikih talasa i puno stena nismo se nesto kupali samo je Dusan ulateo na 1min cisto da ga zelja mine. Sa suncem i mi zalazimo u ... read more

Kupujemo pasose hodocasnika u katedrali i krecemo puni elana, kroz brda i doline, stizemo do prvog manastira, pa do drugog i to sve kroz predele koji podrsecaju na sumadiju, puteljci kroz domacinstava gde se malo sluzimo vocem i uzeli smo jedan luk malo da zacinimo rucak, ali entuzijazam pocinje polako da splasnjava, iako nam prija promena , malo planinarenja posle monotonije razgledanja gradova i stopiranja, ali posle prve etape (30km) u selu Grado gde smo dobili i prvi pecat u pasosu, bilo nam je jasno da ne zelimo tako da provedemo narednih 12 dana koliko nam treba do Santiaga. Jedino resenje je da krenemo u pravcu mora i da nastavimo prvim put sto ce se ispostaviti kao odlicna odluka. Prvo se smestamo u selu Gradu i najzad smo osusili ves koji je pomalo vec dobio cudan ... read more

Bilbao se stvarno pokazao kao super grad, pored toga sta ima jednu od najmocnijih gradjevina Muzej primenjenih umetnosti, ovo je jos jedan alternativan grad , gde se uvece skupila po barovima u uskim ulicam centra skroz neka super ekipa i tako cirkala sedeci po trotoarima. Inace Bilbao je na moru ali ga tu nismo videli jer se grad siri duboko u kopno uz reku gde se i nalazi centar grada. Tu prolazi gomila hodocasnika na putu za Santjago, i najzad nismo jedini backpackeri, a svaki put kad sretnemo nekog od njih srce nam se steze sto ne mozemo sa njima jer smo kratki sa vremenom i ne bi smo stigli na volonterski kamp u Porugalu, ali kako sad planiramo pridruzicemo im se u Oviedu odakle ostaje nekih 350km pesacenja. posle prvog spavanja u krevetu i dorucka ... read more

Cim smo stigli u grad pozeleli smo da ovde provedemo neko vreme. U centru velika katedrala gde smo odslusali sluzbu i odlazimo na most gde vadimo nas vec poznati obrok hleb i majonez ili dzem ili nesto slicno. U potrazi za parkom gde cemo prespavati, dolazimo do vrhunca bahatosti ljudskog roda, ogromna prostranstva na kojem su izgradjni kompleksi hala i stvarno neverovatni mostovi i kako na koji nailazimo proglasavamo ga najlepsim sto smo ikad videli. To je sve zaostavstina Expa 2008 i to sad tako bleji prazno jer jednom gradu kao sto je Saragosa sigurno ne treba preko 10 mostova. Hvatamo sledeci stop i stizemo u Tudelu, savim slucajno i ne znajuci nista o tom gradu stizemo u sred festivala. Svi su obuceni u belo sa crvenom maramom vezanom oko vrata. Resismo cak i da uzmemo ... read more