camino de la costa

---

Ovde vec ima mnogo vise hodocasnika i to nas raduje jer nismo bas imali neki socijalni zivot. Ali ovi su u glavnom spanci koji bas ne zanju ni rec engleskog. Ali sve jedno, mi smo se uortacili sa nekim propalicama, totalnim raspadima, s kojima smo se nakako sporazumevali, ili bar mislim da jesmo, poklonise nam stap i pozvase nas kod njih u komunu neku gajbu u koju su provalili pre 5 godina. Ali posto je to 40 km van naseg puta ne verujem da cemo svracati. Posto je kasno nalazimo opet neku plazu i uzivamo tu u potpunoj samoci i zvuku talas koji se razbijaju o 100m viskoe klifove. Zbog velikih talasa i puno stena nismo se nesto kupali samo je Dusan ulateo na 1min cisto da ga zelja mine. Sa suncem i mi zalazimo u san. Nastavlajmo dalje, sela, plaze, sume ostavljamo iza sebe i stizemo do kraja sledece etepe, do plaze pored kampa gde cim se ujutru probudimo idemo na cellodnevniodmor i gde smo sada. Ali nismo ni najmanje ocekevila da ce nam ta plaza ponuditi takve prirodne lepote kave u zivotu nisam video. Posto se zbog oseke povukla voda, predeo pun pecina (jedno 6-7) nam je postao dostupan. Ovo je skroz pusto in a bilo koju plazu da sidjes ti si jedini covek u krugu od 5km, iako si u Spaniji na moru u avgustu. Posto je voda odnela i tragove u pesku, osecamo kao das mo prvi ljudi ikad koji ulaze u pecine koje se nastavljaju dublje i dublje, a posto nemomo lampu sa sobom a sunce samo sto nije zaslo, pravimo par fotki i trazimo mesto za sator. Sutrsa nas ceka pranje vesa jer je sad nema oblacka i odmaranje ceo dan.

---