Oviedo

---

Odluka o ostanak u Santanderu jos jedan dan ispostavila se kao najveca greska, iako je dan poceo vrlo dobro. Slucajno setajuci oko naseg kampa naisli smo na litice i pasnjake koji podsecaju na obalu Irske prema Atlantiku. Prvo nailazimo na svetionik odakle vidimo sa desne strane grad a levo surovi strmek i jednu pecinicu do koje kasnije idemo. Malo feeclimbinga a unutra raste neka cudna paprat koja raste tu u tom mraku a sija kao u filmu avatar. Dalje nailzaimo na Djavolji most, tacnije jedna ogromna rupa koju je voda izdubila, cija se velicna vidi tek kad se covek popne na nju. Posle jos malo setamo po gradu a kisa polako pocinje a nas sav ves napolju u kampu. Celu noc je padala kisa, cak nam je I sator malo popustio i ujutru krecemo sa punim rancima mokrih stvari po pljusku. Na svu srecu brzo havtamo najveci stop od 200km do Ovieda, odakle krece nas Camino de Santiago. Imamo dilemu dal da idemo uz obalu kuda void jedan put ili da idemo putem koji je pravi kojim je isao prvi hodocasnik neki kralj Alfonso II. Kada smo saznali da se taj drugi zove primitivo, odmah smo shvatili da ce to biti nas put. Izlazimo malo iz grada i dizemo sator ( svatamo das mo izgubili jednu motkicu za sator koju ce uspesno zameniti grancica), kacimo mokar ves po okolnom granju, ali povremena kisica i oblacno vreme ne susi ves.

---