Juche smo izgubili dosta vremena oko odaska do Panajia kako bismo kupili kartu za vecaras, za Hampi. Ispostavilo se da to ne moze, vec idemo tamo pa kao i obichno, na guranje, ko udje, udje, ko stoji, stoji... Planirali smo i izlet u Old Goa (nekada najmocniji Portugalski grad), ali smo to ostavili za neki drugi put. Vratili so se u Arambol. da josh jednom uzivamo zalazak sunca. Veche smo proveli, satima posmatrajuci talase, ovoga puta sami. Nekoio stotia metara dalje, ostareli hipici sviraju, na drugom mestu lozi se varta, pava, svira, igra, ali nama veceras, prija samo zvuk talasa i nishta vishe. Obuzma nas neverovatno osecanje mira i mi mu se prepushtamo... Ustajemo, doruchkujemo palachnike, pa na plazu, uz kokosove orahe i caskanje sa indijkama, odmaramo se za put koji nam prestoji. Napustimo ovo mesto ... read more

postoji veshe razloga za nejavljanje, jedan je da nemamo vremena i stalno planiramo ali nekako uvek iskrsne neshto lepshe od sedenja u e-caeu. Drugi razlog je iz minuta u minut dogdja neshto fantastichno neshto prelepo neshto odvratno... Impresije pristizu, emocije nas preplavljuju, i to takve da i ljudi koji mnogo bolje barataju recima ne bi mogli ni priblizno lepo da ih prenesu na papr. Vi hvalite tekstove i fotografije, a nama su jadni(e) i svako dalje pisanje je kao skrnavljenje. No dobro, Poslednji dan u Mumbaiu, prvi put smo se naspavali i budimo se tek u sedam. Vremenska razlika nam vishe nece praviti proble. Dorucak u hostelu, evropski, odmor za stomak, ali razocarenje za nas. Chack out. Mumbai je jedna velika pijaca gde ljudi na svakio coshku prodaju stvari sa tezgui, kutija, poda... ali jedna cetvrt ... read more

Koji za nas traje vec skoro 40 sati, kako nismo spavali svo vreme. Stigli smo oko 4 mrkli mrak, smrad nas je zapahnuo 40m iznad zemlji, i poprilichno smo se isprepadali dok smo doshi do taksija, dok nas je ovaj odvezao do centra, dok su nas vodili do ''hotela'', dok smo preskakali ljude koji spavaju svuda, po toroarima, stepenicama, dok smo se iscenkali... kad smo usli u sobu bez prozora sa kupatilcem bez vrata i dolazili sebi... Po danu, drugaciji utisak. Prilagodili smo se, strah je nestao, zapalili so stomak prvom klopom sa ulice i ostatak dana proveli shetajuci se po pijacama, stanicama, trgovima, uz more.... Veche smo proveli sa nekim matorim, bogatim perverznjakom, koji nam je platio ufur u private club sa bazenom, tamo chaj a za uzvrat je hteo da gleda kako se presvlachimo ... read more