Stigla sam.

---

Nakon 30 sati putovanja i potpune oduzetosti uma, nespavanja i nemogućnosti da bilo šta radim osim da zurim ispred sebe u prazno, stigoh u Bogotu. Gde? Da, u Bogotu, na drugi kraj sveta. Čudan je osećaj pisati ovo i gledati u mapu sveta, koju kao neku amajliju vučem sa sobom gde god da krenem. Još od SAD-a me prati, kao pas lutalica, sada već pocepana i izmorena od silnih zidova na kojima je visila. Danas svečano visi ovde, u Bogoti. Posle dva meseca života u istoj i dalje se nekada zapitam gde sam i nateram sebe da pogledam u mapu sveta i još jednom se uverim da sam zaista u Južnoj Americi, hiljadama kilometara daleko od mame i tate, od majke Srbije. Neko bi rekao u nedođiji, ali taj neko bi se i začudio kada bi zavirio u zemlju kafe, banana, salse, kumbije i aguardientea. Čega? Aguardiente. Nacionalno piće, slično Ouzu.

Ako želite na put u ove krajeve znajte da je najjeftinije leteti preko Lufthanse, preko Frankfurta, raskrsnice sveta aviona i odmorišta mnogih avionskih kompanija. A do Frankfurta preko Budimpešte, naravno kombijem Gea Toursa, čisto da putovanje bude duže, komplikovanije, ali i jeftinije. Barem smo mi Srbi na to navikli.

Bogota me je dočekala poprilično veselo u društvu dvoje Kolumbijaca i jednog Nemca, raširila mi je ruke na aerodromu, meni ošamućenoj, ispijenoj, čupavoj i bledoj. Ono kad ne spavate 30 sati, odete u na drugi kraj sveta i trudite se da pred ljudima veselog i ispavanog lica delujete sasvim normalno. Iste noći mi se pridružila buduća cimerka (čitaj 24/7 drugarica) koja je u kuću zakoračila u identičnim patikama kao i ja. Sudbina ili globalizacija, šta god da je, učinila je da se odmah sprijateljimo. U pitanju je Kendra, Kanađanka koja je u svojim Vans patikama ušetala iz Čikaga gde je živela 10 godina. Zatim su se pojavili i drugi ukućani: poreklo 1.Brazil, 2.Dubai, 3.SAD-Koreja. Ukrajina čvrstog ruskog porekla pojavila se dve nedelje kasnije. U toj lidnici kultura, religija, identiteta Brazil je pobegao. Preveliki pritisak od strane Dubaija, vatrenog arhitekte od 29 godina, koji još uvek željan provoda, bez milosti dovlači ljude na afterparty i uznemirava one željne sna.

Izvode me u grad prve večeri. Čisto da mi Kažte ne nedostaje, odlazimo u najveći gej klub u Bogoti. Odlazak do tamo je vrlo upečatljiv i traumatičan. U gužvi štrokavih i smrdljivih ulica, prodaju se sve vrste droga na oči policajaca koji su na sve strane. Pri ulasku u klub, dve devojke počinju da se tuku i kreće opšta gungula, uleće obezbeđenje, svi se tuku, a ja se pitam da li sam normalna, gde sam i šta tu radim. Klub se zove Teatron i tu nema stida, nema strejt ljudi, muzika je odlična, atmosfera zahuktala, 7 različitih prostorija sa različitim vrstama muzike. Jedan od boljih klubova u kojima sam ikada bila. Nakon nekog vremena, prilazi mi žena od 40 godina i shvatam da mi dim od pare ulazi u sve neispavane pore, doseže do stomaka i mučnina me obuzima i govori mi da je vreme da idem kući. Novoj kući.

Narednih sedam dana provešću u pokušajima da spavam i da ništa ne propuštam, da naviknem um i telo na nov vazduh i novu nadmorsku visinu koja otežava disanje.

---