Granada

---

Prvi put smo ustopirali kamione, ja u jednom, a Dusan u drugom, i pricamo preko radija, posto nam vozaci ne znaju engleski. Iako su spori pa je put od 260km trajao preko 3h, voziti se kamionom bilo je jako zanimljivo. Ceo put je padal kisasto je cudo za ovo doba godine, ali kako smo stigli u Granadu, sunce nas je ogrejalo, a kisa je samo rashladila tako da smo se prvu noc u parku prilicno smrzli. Malo smo se opustili po pitanju spavanja, jer sad trazimo mesta od kakvih smo se na pocetku klonili i ovde spavamo u drustvu ostalih klosara koji su se tu razgacili, pobacali duseke naokolo. Grad nas je na prvu loptu kupio i verovatno je najlepsi na celom putovanju. U rupi je, okruzen pklaninamo, cak je blizu i najveca planina Spanije poznati ski centar Siera Nevada pod vecnim snegom. Gde god da odes vidi se Alhambra, jedno od novih 7 svetskih cuda, veliki zamak na brdu poznat po karakteristicnim mozaicima i bastama. Uci unutra je prava privilegija iako su karte 12e, jer se svih 7000 koliko se dnevno proda, proda pre 10 ujutru. Dusan je privilegovan pa ce pricati vise o tome... Hostel nam se nalazi iznad Alhambre i na krovu imamo bazen iprelep pogled na grad. To koristimo za cirku, pred izlazak u Isish pub gde placam najskuplje pivo u zivotu 4,5e, ali bar je super muzika i ekipa, upoznajemo neke lokalne devojke koje nas sutra vode po gradu. Posto pricamo na spanskom mnogo je komplikovanoali i to sve lakse ide. Na obodu grada nalaze se pecinice koje su hipici pretvorili u svoje rezidencije. Ima par slobodnih koje trenutno imaju ulogu wca ali ako jednog dana ostanem bez svega znam da imam opciju.

---