Porto III

---

Stizem vozom u moj omiljeni grad, drago mi je sto sam opet tu. Pozdravljam se sa ostatkom ekipe i cekam Ines, drugaricu koja je bila kod mene u Beogradu par dana. Cim sam je video zakacio mi se neki osmeh, i bujica reci je eruptirala iz dvoja usta dok smo isli ka njenoj kuci. Ispostavilo se da je to vise vila sa ogromnim dvoristem punom raznog tropskog rastinja bazencetom i psom i mackom, prelepa kuca, totalni raj. Takva je i njena soba sa terasom koja je ovog puta bila namenjena za mene. Oboje smo jako umorni ja od oprostajne zurke a ona se oprasta od svog brata koji odlazi u Lisabon, ali ipak izlazimo da malo procunjamo gradom jednim od troja kola koje imaju. Nalazimo se sa njenim drugarom iz Belgije koji se tek doselio u Porto i ona mu je jedina poznata osoba u gradu. Bilo mi je zanimljivo gledati sebe kroz njegove oci ako uspem i ja da se dokopam ovog grada na malo duze. Posto sam centar vec dobro poznavao krecemo ka muzeju modernih umetnosti, i na putu dozivlavamu blagi sudar. Steta nije nikakva i udes nije mnogo uticalo na kasnije raspolozenje, al ostvio je utisak tako da se stalno provlacio kroz razgovor. Muzej me nije impresionirao kao ni postavka, ali ok njega se prostire prelep park pun jezeraca sa raznim pticama i velikim prostorom sa konjima. Odlazimo kuci na veceru gde me hvata mala panika kad sam video da sam dobio po tri kasike, viljuske i noza, a njena porodica iako su prefinjeni ostavljaju jedan cool utisak na mene tako da je bas bilo prijatno. Ostatak veceri provodimo uz razgovor jer smo suvise umorni da bi izasli. Iako sam planirao mozda da ostanem jos jednu noc sutra smo se dogovorili da idemo zajedno kolima do Lisabona jer sam se plasio da se vratim opet na ono mesto stopiranja gde smo ja i dusan vec potrosili ceo dan.

---