Advertisement
Published: October 3rd 2011
Na zadnjem sedistu dzipa
...u oblaku savanske prasineSerengeti je bio prva stanica na nasem tronedeljnom stranstvovanju po Tanzaniji. Putovali smo „light“, sa torbom od po 9 kila svako, da ih ne bi izgubili pri silnim presedanjima. Posle 28 sati puta, Beograd-Rim-Adis Abeba-Dar Es Salam-Arusha, obreli smo se, preumorni, u udobnom smestaju u Outpost Lodge odakle je program pocinjao narednog jutra u 5h ujutru. Preko agencije Lasi Tours & Safaris organizovali smo karte za lokalne letove (Dar-Arusha i Arusha-Stone Town), prenociste u Arushi u dolasku i odlasku i 7-dnevni kamping safari (Serengeti-Ngorongoro-Lake Manyara-Mto wa Mbu-Tarangire). Ne volimo agencije ali je to u ovom slucaju bila nuznost. Usluga je bila korektna prema standardima u ovom delu sveta (za koje smo saznali tek kasnije, ali koje nikada nismo shvatili ni prihvatili), ako zanemarimo preplacene pilule protiv malarije i cinjenice da su dzip i kamp oprema bili totalni krs. Bilo nas je 6 u kolima, Hajnrik i Birgit (vrlo dragi i jednostavni Nemci na svojoj 25-godisnjici braka, nekadasnji bajkeri), Vuando (vozac-vodic, mrgud dok nije saznao da ce dobiti baksis i ne bas revnosan glede licne higijene) i kuvar Seif (simpaticni, brbljivi bucko).
Nacionalni Park Serengeti, u prevodu sa masajskog“beskrajna ravnica”, nalazi se na severu Tanzanije na visini oko 1500m i zauzima
30.000 km2. Poznat je iz “Opstanaka” kao popriste borbe za opstanak krda bezazlenih travojeda sa krvozednim predatorima. Srecom, nismo videli ni jednu takvu akciju. Nadali smo se da cemo da ukacimo pocetak velike migracije zebri, gnuova i pratecih zverova odmah nakon kisne sezone, ali su nas klimatske promene preduhitrile jer je susa pocela mesec dana ranije. Docekala nas je prava savana, ravnica pokrivena suvom travom, prosarana ponekom akacijom i gomilicama kamenja (tzv. kopje).
Zivotinje su bile brojne, raznovrsne i krajnje ne uznemirene nasim prisustvom: zebre, zirafe, bradavicaste svinje, bivoli, antilope (gnu, topi, hartbeest, dikdik), gazele (Tompsonova, Grantove, impale), mungosi, sakali, lavovi, leopardi, gepardi, krokodili, hijene, nilski konji, majmuni (babuni i verveti), hyrax, nojevi, orlovi, rode... Vozali smo se od 7-17h i dnevno prelazili po nekoliko desetina km brzinom do 50km/h, po prasnjavim putevima, otvorenog krova, i skljocali. Srecom je bio pocetak sezone i ne previse vozila. Uskoro smo saznali za cudnu anomaliju naseg dzipa – kad god bi ga Vuando ugasio da bi slikali lavove (i to iskljucivo lavove), nije bilo sanse da da upalimo. Tada bi izlazili da ga poguramo (ako bi ocenili da su lavovi siti – jedu svakih 6-7 dana), ili bi zvali radiom neki dzip
Zebra
otkud vi? u pomoc. Komaraca je slabo bilo ali su nas zato tzetze muve izludele. Napadaju u jatu, lice na obade, i vrlo su tvrde (nije dovoljno zveknuti ih o prozor vec se moraju zgaziti). Srecom, spavaca bolest odavno nije zabelezena, mada smo spavali ko topovi posle svakog burnog dana. Mrak je padao oko 6.30, u 7 bi nam spremili veceru, i nakon toga - u krpe.
Mokri cvor u javnom kampu Seronera je bio ocajan – bez svetla, sa polomljenim lavaboima i pokvarenim cesmama, a slavina tusa bila je na 2,5m visine. Uprkos svemu, oprali bi se svako vece i obukli istu odecu jer nije bilo smisla trostiti cistu s obzirom na uslove. Hvala onom ko izmisli dry fit... U Serengetiju i u Ngorongoro krateru kampovi su neogradjeni tako da u svako doba mozete doziveti bliski susret sa divljim stanovnicmia parka. Srecom, posecivali su nas samo prugasti mungosi i zebre, verovatno zbog Seifa koji se zdusno raspravljao sa kolegama kuvarima po celu noc i pravio galamu.
Advertisement
Tot: 0.239s; Tpl: 0.012s; cc: 8; qc: 46; dbt: 0.0418s; 1; m:domysql w:travelblog (10.17.0.13); sld: 1;
; mem: 1.1mb
