Albufaira

---

Stop nas je dogurao do pola puta, a onda smo uhvatili bus zato sto smo zurili da gledamo tekmu sa Turcima. Al dobro sad... Mesto se zove Albufeira i to je centar portugalskog turizma, ili Portugalska Ibiza ako hocete. Stvarno je guzva, mozda zato sto je subota, ali ljudi stoje ispred klubova jer nema mesta. Sve je prilagodjeno englezima, koji su ovde zastupljeni sa 95%, svuda utakmice premier lige, pinte piva pijane budale, i uzasno ruzne i debele devojke. Jedina dobra stvar sto su nam doneli ti englezi jeste dobra muzika, pa je to bilo nesto u cemu znamo da uzivamo. Ovde smo sa ovim rancima izgleda zalutali jer svi upiru prstom u nas i cuskaju se kad nas vide. Malo pre nego sto mi se smucilo od te atmosfere odlazimo u potragu za smestajem, i opet smo prevazisli visoke standarde koje smo postavili. U centru grada na rtu ima neka zapustena kucica sa ravnim krovom, odakle se vidi ceo grad, a odmah ispod strmek i okean. Predivan prizor nas je probudio ujtru. Sutradan, kupanje i slucajno srecemo dvojicu italijana koje znamo iz Lisabona, a jedan od njih ima vrlo inspirativan zivot. Uglavno slabo je bio kuci poslednih 5-6 godina, putuje, i juri neke slajkice. Zadnja akcija mu je bila put oko sveta za godinu dana, a sad ide da trazi posao u jednom od dva spanska naselja na africkom kontinentu. I sad, on je sve super, ali nas odvuce na neku plazu bogu iza tregera koja je lepa, ali prodje nam dan... Uvece trebasmo da se nadjemo sa njima ponovo da proslavimo rodjendan od ovog drugog ali se nisu pojavili tako da smo Dusan i ja popili svo pivo sto smo pripremili za proslavu. Htelii smo da probamo u ovako malo iskrivljenom raspolozenju da probamo da se uklopimo u ljude u gradu, cak ustekasmo rance negde, kako bi bili sto manje upadljivi. Mislim da bi cak kupili i pice u klubu da nije onaj jucerasni osecaj gadjenja opet preovladao. Promena u odnosu na predhodno vece je u brojnosti, sve je praznjikavo, mozda smo samo zakasnili. Umesto dobrih bendova, sad su igracice, a ovo ljudi sto je izdrzalo do kasno (1 ujutru) ima prosek godina 55.
Juce nas je najvise poterao baksuz ceo dan smo izgubili stopirajuci i jedva se dovukosmo 30km dalje do Fara iako smo se nadali Sevilji. Malo prosetasmo gradom koj je najveci u okolini ali nekako pust, sve sam osecao kako bi trebao da sapucem da ne bih remetio tisinu. Ne znam sto su nam ljudi preporucivali da preskocimo Faro, kad je bas lep simpatican grad. Uvece uhvatismo voz do blizu granice i sapavali u sumi a sad se nadam da cemo brzo stici do te Spanije, vise bre...

---